Boje preko svojih fizikalnih svojstava i fizioloških efekata različito utiču na nas i naše raspoloženje, zato ih opravdano povezujemo sa specifičnim pojavama u našem životu.
Najomiljenije boje u zapadnoj kulturi su narandžasta, žuta, crvena i zelena. Zbog asocijacije sa vatrom crvenu, narandžastu i žutu razumemo kao boje vrućine, topline, požude, strasti i čežnje. Zelena boja je najprirodnija, jer je prisutna svuda oko nas.
Narandžasta boja je blistava i vatrena, primerena kao signal za opasnost ili kao upozorenje od vrućih predmeta. Pospešuje otkucaj srca ali bez efekta na srčani pritisak, daje osećaj ugodnosti, dobrog raspoloženja i veselja. Smatra se emotivnim stimulansom, smiruje i uzbuđuje, ali zna i umarati. Objektivne asocijacije povezuju se uz zalazak sunca, vatru ili voće (narandžu).
Narandžasta boja:
Žuta boja je boja sunca. Označava blizinu, površnost i niskoću, a ujedno i nametljivost, usmerenost na spoljašnost i otpornost. Žuta boja je dobro vidljiva, zato predstavlja signal za opasnost i oprez. Dobar je stimulans za naše oko i preko njega za nervni sistem na koji deluje prijatno. Smatramo je umnim stimulansom i kao takva je ˝intelektualna˝, razumna. Značajna karakteristika žute boje je njena komunikativnost. Zbog njene tradicije i danas je upotrebljavamo za bojenje poštanskih vozila i sandučića. Žuta boja odgovara vazduhu, koji je medij komunikacije. Lagan je, živahan i radostan. Bela, ružičasta i žuta su boje malih, nežnih i osetljivih stvari. Mogu da simbolizuju i naivnost. Žuta boja zajedno sa crvenom i narandžastom spada među boje aktivnosti i energije, a kao boja svetlosti simbolizuje i prosvećenost. To je psihološki najveselija boja, jer kao boja sunca zauzima najveći opseg u vidnom spektru.
Žuta boja:
Crvena boja:
Zelena boja: